Iza zvanične istorije skriva se mogućnost da je progon Bogumila bio politički ritual, a ne stvarna represija.
U srpskoj istoriografiji često se navodi da je Stefan Nemanja, veliki župan Raške i osnivač dinastije Nemanjića, brutalno progonio Bogumile kao jeretike. Međutim, kada se dublje pogleda u celu priču, imamo nedostatak direktnih vojnih sukoba i izgnanstava. Postavlja se intrigantno pitanje: da li je Nemanja bio zaista inicijator progona, ili samo izvršilac većeg crkveno-političkog plana?
Prema „Žitiju Svetog Simeona“, koje je napisao njegov sin Sveti Sava, Nemanja saziva sabor, iznosi jeretike pred sud, spaljuje njihove knjige i naređuje njihovo progonstvo. Ipak, istoričari primećuju da ovaj opis ima ritualni, gotovo simboličan karakter. O izuzetno brojnom pokretu Bogumila u Raškoj nema ni reči o oružanim pobunama, većim sukobima ili egzodusima.
U 12. veku bogumili su već bili pod snažnim pritiskom u Vizantiji, dok je Katolička crkva pripremala teren za kasnije krstaške pohode protiv jeretika. Vizantijski car Aleksije I Komnin već je vodio jake kampanje protiv Bogumila. Moguće je da su nosioci ovog pokreta već bili istisnuti iz Raške teritorije pre nego što je Nemanja uopšte reagovao.
Značajna je i Nemanjina politička pozicija. Da bi osigurao vlast i osigurao legitimitet u očima Carigrada, morao je da se javno distancira od jeresi. Progon Bogumila mogao je biti, pre svega, politički ritual poslušnosti i duhovne čistke nove države.
Nevidljivi slojevi istine
Evo šta znamo i šta se može samo naslutiti, kada uđemo u duboku zonu između istorije, politike i duhovnih tokova.
ZVANIČNA ISTORIJA: Stefan Nemanja i bogumili
Prema „Žitiju Svetog Simeona“, koje je napisao Sveti Sava, njegov sin, Stefan Nemanja je pokrenuo oštar progon Bogumila.
On ih je nazvao „jereticima“ koji „pokrivaju istinu tamom“ i opisuje kako je:
- Sazvao sabor, pred crkvenim i narodnim poglavarima.
- Izveo bogumile na sud, javno osudio njihove knjige i spalio ih.
- Naredio da se bogumili prognaju, a vođe oštro kazne.
Ova verzija je dominantna u srpskoj istoriografiji i crkvenim zapisima.
Da li je neko drugi „počistio“ Bogumile?
1. Vremensko poklapanje sa širim krstaškim pritiscima
U to vreme (12. vek), katolička crkva i vizantijski dvor su pojačano vršili pritisak na vladare koji nisu oštro postupali prema jeresima.
Bogumili su tada već bili:
- Ugnjetavani u Vizantiji (npr. pod carem Aleksijom I Komninom),
- Pratila ih je loša reputacija u katoličkom svetu.
Stefan Nemanja je možda bio pod jakim spoljnim pritiskom, posebno ako je želeo priznanje svoje vlasti od strane Vizantije ili papstva.
„Da bi bio priznat vladar u očima velikih sila, morao si pokazati da si zaštitnik pravoverja.“
(neimenovani vizantolog, citiran u predavanjima SANU, 1984)
Sumnjiva teatralnost sabora
Može se primetiti da je opis suđenja Bogumilima vrlo ritualizovan, skoro kao pozorišna predstava.
Nema direktnih spisa bogumila iz tog vremena (osim kasnijih indirektnih tragova), što može značiti:
- da su već bili razbijeni ili oslabljeni pre samog sabora,
- ili da je „progon“ bio više politička demonstracija, nego realna represija nad jakim pokretom.
Nijedan zapis ne svedoči o velikom oružanom sukobu
Da je Nemanja brutalno istrebljivao masovni pokret u Raškoj, postojali bi tragovi: pobune, ratovi, pobijeni vođe.
Međutim:
- Ne postoji opis vojne operacije protiv bogumila.
- Nema ni hronika koje beleže egzoduse ili mučeništva kakva su zabeležena u drugim zemljama.
Ovo otvara prostor za teoriju: možda je neko drugi (npr. Vizantinci) već „pripremio teren“?
Stefan Nemanja možda nije bio glavni krvnik Bogumila, već poslušnik, ucenjeni vladar koji je otvorio granice zemlje za tuđu vojsku.
Pokret je možda već bio potisnut iznutra, iz Vizantije ili drugih centara moći, a „progon“ je bio simboličan čin političke vernosti pravoslavlju i carigradskom autoritetu.
https://slavicamijatovicpisac.rs/rastko-nemanjic-skriveni-ucitelj/
