Umesto blagog i saosećajnog Spasitelja, pred nama se pojavljuje dečak Isus koji zna da stvori ptice od gline, ali i da strogo kazni one koji ga naljute. U nekim epizodama čak deluje kao „nevaljalo dete“ – što za mnoge vernika danas predstavlja pravi šok.
Jevanđelje detinjstva po Tomi – zašto je Isus prikazan kao „loše dete“?
Jedan od najneobičnijih apokrifnih tekstova ranog hrišćanstva svakako je Jevanđelje detinjstva po Tomi. Za razliku od kanonskih Jevanđelja, koja skoro potpuno ćute o Isusovim prvim godinama života, ovaj spis donosi niz scena iz njegovog detinjstva – i to često u veoma čudnom tonu.
Da li je ovo zaista istina o Isusovom detinjstvu?
Crkva nikada nije prihvatila ovaj spis u Bibliju. Nastao je tek u II veku, dakle više od sto godina posle Hrista, i spada u tzv. apokrifna jevanđelja. To su tekstovi koje su ljudi rado čitali, ali nisu imali autoritet kanonskog Pisma.
Zašto su uopšte nastali? Ljudi su želeli da znaju više: Kako je izgledalo detinjstvo Božjeg Sina? Pošto kanonska Jevanđelja nude samo jednu kratku epizodu (Isus u hramu sa 12 godina), nastale su legende koje su pokušavale da popune praznine.
https://slavicamijatovicpisac.rs/svitanje/
Zašto je Isus prikazan kao „oštra“ i „neobuzdana“ ličnost?
Ako čitamo bukvalno, deluje kao da je dečak Isus zloupotrebljavao svoju božansku moć. Ali, simboličko tumačenje otkriva drugu sliku:
- autori su želeli da naglase apsolutnu moć koju je Isus imao još kao dete,
- kroz to su poručivali da se sa Božanskim ne može igrati,
- i da čak i božanska moć prolazi kroz proces „sazrevanja“ u ljudskoj prirodi.
Dakle, cilj nije bio da Isusa prikažu kao lošeg, već da naglase kako je njegova moć bila prisutna od samog početka – a njegov ljudski deo je tek učio kako da je oblikuje u ljubav i saosećanje.
