U svetu koji neprestano traži našu pažnju, imati svoj svet nije luksuz — to je duhovna nužnost. To nije bekstvo, već povratak. Ne zid, već vrt. Ne tišina iz nemoći, već tišina kao izbor.
Šta znači imati svoj svet?
To nije izolacija, već unutrašnja arhitektura. Svet koji ne zavisi od notifikacija, tuđih očekivanja, ni dnevnih vesti. To je prostor gde si ti — bez maske, bez uloge, bez potrebe da se objasniš.
Tvoj svet može biti:
- soba sa knjigama koje te razumeju
- šuma u kojoj drveće zna tvoje ime
- beležnica u kojoj pišeš istinu koju ne izgovaraš
- molitva, pesma, slika, pogled u daljinu
https://slavicamijatovic.blogspot.com/
Kako se ograditi — a ne zatvoriti?
Granice nisu zidovi. One su vrata sa ključem u tvom džepu. Evo nekoliko načina da ih postaviš:
- Ugasiti telefon makar sat dnevno. Svet neće stati. Ti ćeš početi.
- Stvoriti ritual: jutarnji čaj u tišini, večernja šetnja bez cilja.
- Čitati ono što te uzdiže, ne ono što te troši.
- Stvarati — makar i za sebe. Pisati, crtati, pevati, saditi.
- Vežbati prisutnost. Disanje. Telo. Trenutak.
Zašto je to važno?
Jer bez svog sveta, postajemo tuđi sebi. Jer buka spolja postaje buka iznutra. Jer duša, ako je stalno izložena, počinje da bledi.
Imati svoj svet znači imati gde da se vratiš. I kada sve prođe, i kada svi odu — ti ostaješ sa sobom. A to je najdublja sigurnost.
