Postoje knjige koje se čitaju brzo – i one koje ostaju dugo nakon poslednje strane. Miroslav Humski pripada ovoj drugoj vrsti.
Ovo nije samo istorijski roman. Ovo je priča o čoveku raspetom između vere i savesti, o vremenu kada je istina mogla biti opasnija od mača, i o tajni koja putuje kroz vekove tražeći nekoga ko ima hrabrosti da je razume.
Radnja započinje u 12. veku, u nemirnom prostoru između Vizantije, mlade srpske države i progona jeretika. Nastavlja se u savremenom dobu, kroz pogled istoričara koji, ne znajući, ulazi u tragove priče koja nikada nije zaista završena.
Ako volite romane u kojima se prepliću istorija, duhovnost, misterija i zabranjeno znanje – ova knjiga je pisana za vas.
Vreme kada je vera bila opasnija od mača
Dvanaesti vek nije bio vreme tišine.
Bio je to vek u kome su se carstva sudarala, crkve delile, a ljudi nestajali zbog jedne pogrešne reči, pogrešne molitve ili pogrešnog pitanja.
Na tom prostoru, između Vizantije i Raške, između istočnog i zapadnog hrišćanstva, između zvanične vere i potisnutih učenja, stoji knez Miroslav.
Vladar koji ne želi rat. Čovek koji ne želi da progoni. Hrišćanin koji se ne usuđuje da tvrdi da poseduje celu istinu.
Miroslav je okružen silama koje od njega traže izbor: da bude poslušan Vizantiji, – da čuva pravoslavni poredak, – da se odrekne bogumila, – da zaboravi staru veru predaka.
Ali postoje izbori koji nisu politički. Postoje izbori koji su unutrašnji.
Kada mu u ruke dospe rukopis čije postojanje ne bi smelo da bude poznato – knjiga koja govori o Bogu drugačije, tiše i opasnije – Miroslav shvata da više nije samo knez.
Postaje čuvar. Ne tajne države. Već tajne koja može promeniti način na koji ljudi razumeju veru, slobodu i samog Boga.
U svetu u kome se knjige spaljuju, a ljudi nestaju bez groba, čuvati znanje znači izabrati progon.
I možda – večnost.
Osam vekova kasnije, svet izgleda drugačije.
Nema inkvizitora na trgovima. Nema javnih lomača. Nema careva koji odlučuju o sudbini knjiga.
Ali istina i dalje ume da bude opasna.
Savremeni istoričar, naviknut na arhive, fusnote i tišinu biblioteka, nailazi na ime koje se pojavljuje tamo gde ne bi smelo – u fragmentima, precrtanim zapisima, zapečaćenim dokumentima i rukopisima bez porekla.
Ime: Miroslav Humski. Isprva, to je samo akademska radoznalost. Zatim postaje opsesija.
Jer svaki novi trag ne donosi odgovore, već nova pitanja. Zašto su pojedini zapisi uništeni? Zašto su neki manastiri ćutali o onome što su čuvali? I zašto se jedna knjiga, za koju zvanično ne postoji dokaz da je ikada postojala, uporno pojavljuje u senci ključnih istorijskih događaja?
Kako se slagalica polako sklapa, postaje jasno da Miroslavljeva odluka nije umrla sa njim.
Ona je ostavila talas. Talase koji su prolazili kroz vekove, ratove, crkve i države.
I sada, po prvi put posle osam stotina godina, neko ponovo stoji pred istim izborom: zatvoriti oči ili otvoriti knjigu koju svet možda još uvek nije spreman da pročita.
Ako je prvi deo romana priča o hrabrosti da se istina sačuva, onda je drugi deo priča o hrabrosti da se ona ponovo probudi.
U svetu koji veruje da je sve već otkriveno, najveća tajna je ona za koju niko ne želi da prizna da još postoji.
Miroslav Humski nije roman koji nudi lake odgovore.
On postavlja pitanje koje je starije od svake države i svake crkve: šta bismo učinili kada bismo saznali da istina nije onakva kakvom su nas učili? Ovo je priča za čitaoce koji vole istoriju, ali ne pristaju na njenu zvaničnu verziju. Za one koje privlače zaboravljeni rukopisi, jeresi, duhovna potraga i ideja da se najveće tajne sveta ne nalaze u palatama – već u tišini, na marginama i u hrabrosti pojedinca.
Ako ste spremni da zakoračite u priču gde se prošlost i sadašnjost dodiruju, gde jedna knjiga može promeniti tok vekova.
Miroslav Humski vas čeka.
Klikom dole na link, možete preuzeti digitalnu knjigu po promotivnoj ceni:
