Postoje serije koje gledamo da bismo se opustili, nasmejali i na nekoliko sati pobegli od svakodnevice. A onda postoje one koje urade nešto sasvim drugo – zabave nas, ali nas usput nateraju da se zapitamo šta bi se dogodilo kada bi se pred nama odjednom otvorila vrata u potpuno drugačiju stvarnost.
„Baksuzni Stjuart“ upravo je jedna od takvih serija.
Na prvi pogled, Stjuart Blum nije čovek od koga biste očekivali da će jednog dana imati bilo kakve veze sa sudbinom univerzuma. On je poznat kao pomalo nespretni, večito baksuzni vlasnik prodavnice stripova, lik koji je godinama bio jedan od simpatičnih sporednih junaka serije „Štreberi“.
Ali sada je priča drugačija.
Stjuart više nije samo čovek koji posmatra tuđe avanture. Ovoga puta, avantura dolazi po njega.
Kada se običan čovek nađe u neobičnom univerzumu
„Baksuzni Stjuart“ (Stuart Fails to Save the Universe) nastavlja da koristi ono što je svet „Štrebera“ oduvek radio najbolje – spoj nauke, fantastike, apsurdnog humora i potpuno otkačenih situacija.
Ali nova serija ide korak dalje.
Zamislite da ste čovek koji nema nikakvu posebnu supermoć, niste genije koji će spasiti svet, nemate vojsku iza sebe i nemate nikakav veliki plan.
A onda napravite jednu grešku.
I ta greška počne da ugrožava čitav univerzum.
Upravo tada počinje Stjuartova najveća avantura.
I tu nastaje jedna od najzabavnijih ironija serije: čovek koji je najmanje delovao kao kandidat za heroja mora da pokuša da učini ono što bi mnogima bilo nemoguće – da spase stvarnost.
Foto:https://www.blic.rs/
Paralelni univerzumi i pitanje: „Šta bi bilo da…?”
Jedan od najzanimljivijih elemenata serije jeste igra sa paralelnim univerzumima.
Ideja da možda ne postoji samo jedna verzija našeg sveta odavno fascinira naučnike, pisce i ljubitelje naučne fantastike. Šta ako postoji beskonačno mnogo stvarnosti? Šta ako u jednoj od njih donosimo drugačiju odluku? Šta ako negde postoji druga verzija nas?
U jednom univerzumu izaberemo jedan put.
U drugom – potpuno drugi.
I negde tamo možda postoji verzija nas koja je postala osoba kakva smo oduvek želeli da budemo.
Ili upravo suprotno.
„Baksuzni Stjuart“ koristi ovu ideju na zabavan, pomalo haotičan i potpuno otkačen način. Ali ispod komedije krije se zanimljivo pitanje:
Ako postoji beskonačno mnogo verzija stvarnosti, koja je onda od njih „prava“?
A možda je još zanimljivije pitanje – šta uopšte znači biti mi?
Foto: https://play.hbomax.com/
Od sporednog lika do glavnog junaka
Stjuart je zanimljiv upravo zato što nije tipičan televizijski junak.
On nema auru nepobedivog heroja.
Nema savršen plan.
Nema čak ni naročitu sreću.
I baš zbog toga je lako navijati za njega.
Jer iza svih kosmičkih događaja, paralelnih univerzuma i naučnofantastičnih ludosti ostaje nešto veoma ljudsko: čovek koji pokušava da uradi pravu stvar čak i onda kada nema pojma šta radi.
Možda je upravo to ono što ovu seriju čini simpatičnom.
Stjuart ne postaje heroj zato što je najbolji.
Postaje heroj zato što, uprkos svemu, ne odustaje.
Nauka, fantastika i doza apsurda
Ako ste voleli „Štrebere“, prepoznaćete poznatu mešavinu humora.
Ali „Baksuzni Stjuart“ je slobodniji.
Ovo nije serija koja želi da vam održi predavanje iz fizike. Ona uzima neke od najzanimljivijih ideja moderne nauke i naučne fantastike i pretvara ih u teren za komediju.
Paralelni svetovi.
Alternativne stvarnosti.
Druge verzije poznatih likova.
Pitanje uzroka i posledice.
I, naravno, večita ideja koja fascinira svakog ljubitelja putovanja kroz vreme i multiverzuma:
Šta ako smo jednom odlukom promenili ceo tok događaja?
Serija se pritom ne plaši da bude potpuno luda. I upravo u tome je njena čar.
Foto: https://www.kurir.rs/
Zašto je Stjuart odjednom postao toliko zanimljiv?
Možda zato što smo se svi bar jednom osećali kao Stjuart.
Kao da su svi oko nas sposobniji.
Kao da drugi imaju jasniji cilj.
Kao da smo mi nekako zalutali u sopstveni život.
A onda se dogodi nešto što nas primora da shvatimo da možda ipak imamo veću ulogu nego što smo mislili.
Stjuart je upravo takav lik.
Čovek koji nikada nije izgledao kao neko ko će promeniti svet.
A onda dobije priliku da ga – bukvalno – promeni.
I možda je upravo to najlepša poruka koju serija nenametljivo provlači kroz sav svoj haos:
Heroj nije uvek onaj za koga bismo očekivali da će spasiti svet.
Ponekad je to upravo onaj koji je najviše puta pogrešio.
Da li je „Baksuzni Stjuart“ vredan gledanja?
Ako volite klasičnu, ozbiljnu naučnu fantastiku, možda ćete ovu seriju doživeti kao previše luckastu.
Ali ako volite humor, paralelne univerzume, čudne naučne ideje, poznate likove i priče koje ne shvataju sebe previše ozbiljno, onda je „Baksuzni Stjuart“ veoma prijatno iznenađenje.
To je serija koja ne pokušava da bude novi „Dark“.
I dobro je što ne pokušava.
Umesto mračne i komplikovane misterije, ona bira humor i apsurd. Umesto savršenog junaka, daje nam Stjuarta. Umesto jednog sveta, otvara vrata čitavom multiverzumu.
A kada se sve sabere, možda upravo zato funkcioniše.
Jer ponekad nam nije potreban još jedan savršeni heroj.
Ponekad nam treba jedan običan, baksuzni Stjuart koji će pokušati da spase univerzum.
I ko zna?
Možda će baš on uspeti.
A možda će, po svom starom običaju, uspeti da napravi još veći haos.
Jedno je sigurno – multiverzum sa Stjuartom Blumom nikako nije dosadan.
