Bilo je dana kada nisam videla nijedan put ni otvorena vrata, niti odgovor na bezbroj pitanja. U mračnom dobu dok sam očekivala da mi se život sruši ako jedna želja nije ispunjena, morala sam pronaći sve ono što me ispunjava. Morala sam da se okrenem svemu što je lepo i korisno a pristupačno za mene.
Već sam se bavila pisanjem i to me je održavalo u životu. Međutim, teme koje sam odabrala i sve ono čemu sam težila, postalo je isuviše teško za napaćenu dušu. Bilo mi je potrebno nešto lagano, lepo, hobi ili nova mogućnost. Želela sam da čitam ali ne teške teme. Odabrala sam romane Nore Roberts i Danijele Stil. Otvorio se preda mnom čitav jedan svet likova, događaja, snage, nade, svesnosti da se život može preokrenuti. Sećam se, kada sam u proleće 2019.-e čitala trilogiju Plava dalija, Crveni ljiljan i Crna ruža, toliko sam se saživela sa likovima da sam poželela raditi oko cveća. Čupati travu oko stabljika, zalivati ih, mirirsati – sve je dobilo lepši ton.
Bez obzira što sam ja pisac misterija i fikcija, ponosno danas govorim da su mi knjige Nore Roberts i Danijele Stil u nekim godinama spasle život. Toliko ženske snage u tim pričama, podarilo je i meni snagu.
Mnogi ne znaju
Sve više je praznine u ljudima, a razloga je mnogo. Ni drugi posao, ni jača plata, odmori, kupovine, ništa ih ne ispunjava do kraja. Peoblem je u mrzovolji koja zaklanja sve vidike. Mnogi ne vide sitnice koje ispunjavaju dan. I problem je u našem društvu koje nas je učilo da budemo ozbiljni, hladni ljudi i da se odrastanjem treba odreći svega što je lepo i vredno. Evo primera: reci odrasloj osobi da pogleda zalazak sunca i dobićeš užasan odgovor. Predloži nekome ko ima preko trideset godina, da uzme loptu i posveti sebi nekoliko sati slobodnog vremena na igralištu – bolje nemoj, dobićeš zauzvrat samo zgrožavanje. Predloži ženi koja je umorna i sluđena od posla i užurbanog tempa života, da pokuša čitati lepe knjige, uveče pred spavanje, odgovoriće da nema vremena i da ne može od umora ili od obaveze prema deci. Međutim, ista ta osoba surfuje internetom, zna sve događaje na društvenim mrežama i prati bar jednu sapunicu koja je puna tuge i stradanja. Ljudi ne vide lepotu.
Stvaranje
Svaka objavljena knjiga rezultat je moje potrage za istinama u prošlosti koje imaju veze sa današnjicom. Svaki članak je želja da misli i osećanaj ne ostanu samo u meni. Stvaranje je proces koji je prirodan za čoveka. Pisanje i čitanje nezamenljivi su. Nikada ništa ne može biti jače od pisane reči. Ona je dokaz postojanja, dokaz osećanja, događaja, misli i svega na planeti. I opet verujem, da nisam videla lepotu u sitnicama, ne bih nikada dopustila da me intuicija vodi. Da nisam želela pročitati tuđe razmišljanje i diviti se tuđem stvaralaštvu, ne bih imala ni svoje.
Nova knjiga
Nakon 15 godina pisanja fikcija, misterija, istraživanja hriščanstva i srednjovekovnih srpskih tajni, imam osećaj da nisam ni na početku ni na kraju. U zlatnoj sredini sam gde sam otkrila lik čoveka koji mi je falio poput karike u lancu događaja. Godinama sam pokušavala napisati nešto o Nemanjićima i odjednom shvatim da su postojali ljudi od velikog uticaja na to vreme, kao druga strana i suprotnost Nemanjićima. Knez Miroslav Zavidović, brat Stefana Nemanje, ostao je kao čvek u senci, neko čije ime se vezuje za zadužbinu i to je sve. Srbi vole da vide Miroslavljevo jevanđelje ali neće se pitati ko je Miroslav. To su one večite rupe u istoriji koje su nastale nečijom namerom i uz pomoć narodnog nemara.
Fikcija
Jeste fikcija ali upravo fikcije jesu poput legendi – skrivaju neke istine koje su iza zavese. Ako je nešto zamagljeno, nejasno, istoričari se ne slažu…to je onda sa namerom skriveno u ono vreme kada je trebalo biti otkriveno. Zbog toga nastaju fikcije. Nismo sigurni u nešto ali smo istraživali i dosta toga pročitali između redova!
Poseti moju stranicu i naruči knjigu Mirosalv Humski, ako se slažeš sa mnom u definiciji fikcije!
Javljam se u inbox! https://www.facebook.com/maj1823/
