Ako se ogradimo od interneta i tehnologije, bar sat na dan, osetićemo koliko je potrebno vratiti se unazad i u sadašnjosti održavati balans. Između digitalnog i prizemnog života, potrebna je kontrola čoveka.
Mirisala sam listove sveske. Setim se, mnogi od nas voleli su miris tek sveže knjige, sveske ili časopisa.
Nešto je ovih dana nedostajalo, u pisanju, stvaranju, čitanju…Nedostajale su hemiska i papir. Sedeti u hladovini dvorišta, imati knjigu u krilu, rokovnik, olovku. Odrediti vreme bez interneta, telefona i laptopa.
Nisam zaboravila pisana slova ćirilice i to je tako lepo! oduvak sam imala haotičan rukopis. Smetalo mi je dok sam bila dete, sada mi je drago. Pisati svojim rukopisom, uz blagi povetarac i cvrkut vrabaca, uz mačku koja sedi spokojno kraj mene. I nema zvuka sa društvenih mreža, nema ekrana. Posmatrala sam pčelu na cvatu deteline. Svet je lep!
Ovo bi trebala biti učestala navika, poput lepe terapije koju sami sebi određujemo.
Doba tehnologije dobro je kada se koristi pametno. Sve je lakše uz internet i mnogo je dobar, ali ne treba da zaboravimo koliko sami možemo. Hoćemo li da nam veštačka inteligencija predvodi svaki sadržaj i da zaboravimo svoje veštine? Ne, to je trenutna moda koja će se jednostavno „izlizati“, izaći iz mode. Treba ga iskoristiti i postaviti na mesto pomoćnika.
Pisci imaju prirodnu inteligenciju, koja će najviše doći do izražaja kada se ovako osame i ograde od interneta. Dizjaneri i fotografi moraju nastaviti svoje umeće. Pisci sadržaja u marketingu moraju pisati svoje tekstove. „Veštak “ je tu da pomogne.
Kako se ne bi „ugušili“ i izgubili u svetu lake kreacije, verovatno je potreban povratak prirodi, umesto svakodnevnog deljenja i gledanja u fotografije mora i tuđih događaja. Bilo bi korisno pogledati neke lepe stare filmove ili pročitati stare knjige. I zatim se prisetiti da je internet pomoć i prozor u svet. Balansirati između sebe, stvarnosti i digitalne stvarnosti. Da se ne izgubimo i zaboravimo pravu lepotu.
Ja sam , naravno, ovaj tekst prekucala na sajt. Ali je nastao pisanjem po listovima sveske. Takođe sam iskoristila slike sa sajta gde su originalne, besplatne fotografije. Pomislih, sve je to dobro dok ne pređe granicu. Čovek ne sme da izgubi sebe.
