Spisi Nag Hamadi – zanimljivi odlomci

Spisi iz Nag Hamadija predstavljaju zbirku ranohrišćanskih i gnostičkih tekstova, otkrivenih 1945. godine u Egiptu. Među njima su najpoznatiji Jevanđelje po Tomi, Jevanđelje po Filipu i Tajna knjiga Jovanova. Crkva ih nije priznala kao kanonske spise niti ih je uvrstila u Novi zavet, jer se njihov sadržaj značajno razlikuje od kanonskih jevanđelja.

Najveća poruka ovih spisa jeste da živimo u lažnom svetu koji je, prema gnostičkom učenju, stvorio lažni bog. Svrha ljudskog postojanja jeste buđenje duše zarobljene u telu, koje se smatra svojevrsnim zatvorom. Kada se setimo ko smo i odakle potičemo, pobeđujemo zlo i vraćamo se svojoj istinskoj prirodi. Upravo o tome, prema ovim spisima, Isus je govorio. On je Sin istinskog Boga koji potiče iz Plerome. Tog Boga niko nikada nije video. On je savršen, neopisiv i nema ime. On je stvorio naše duše i celokupan nematerijalni svet. Do Njega se može doći jedino buđenjem duše.

Izdvojeni citati i odlomci

„Ne učinite kraljevstvo nebesko pustinjom u vama. Ne budite ponosni zbog svetlosti koja obasjava, nego prema sebi budite onakvi kakav sam ja bio prema vama. Zbog vas sam bio proklet, zbog vašeg spasenja.“ – Tajna knjiga Jakovljeva.

„Kao što je pre otvaranja testamenta skriveno zaveštanje preminulog gospodara kuće, tako je bilo i sa Svima, jer Otac Svih beše nevidljiv, pošto je on jedan, potekao od sebe samoga, iz kog svi prostori izviru. Stoga se Isus pojavio. Uzeo je tu knjigu sebi. Bio je prikovan za drvo. Obznanio je volju Očevu na krstu. O , kako uzvišeno to učenje beše, jer se on ponizio smrću , iako beše odeven u ruho večnoga života. Odbacivši pokidano ruho, odenuo se besmrtnošću koju mu niko ne može uzeti. Dospevši u prazne prostore straha, prošao je pored onih koji behu oslobođeni zaborava, pošto je on saznanje i savršenstvo, i obznanio ono što je u ( Ocu da bi…) poučila one koji žele da prime učenje. “ – Jevanđelje istine.

„Ispunivši prazninu uništio je spoljašnje obličje. Njegovo spoljašnje obličje je svet u kome je služio. Jer, priznao je mesto gde ima zavisti i sukoba. Ali,mesto koje je jedino savršeno. Pošto je praznina nastala zato što nisu znali Oca, nje više neće biti od onog trenutka kada spoznaju Oca. Kao što nečije neznanje nestaje samo po sebi u trenutku saznanja, to će reći njegovo neznanje povlači se kao tama pred svetlošću, tako i praznina nestaje u savršenstvu. – Jevanđelje istine.

„On (Otac) je dobar. On zna šta je posejaio , jer on je taj koji je to posejao u raju svome. A raj jeste mesto njegovog počinka. Ali ime Oca glasi Sin. On je taj koji je dao ime onom što je potekao od njega, jer je to bio on sam, i stvorio ga je kao sina. Dao mu je svoje ime, jer to je on sam, Otac , u kome sve stvari prebivaju. On ima ime, on ima ime Sina. Moguće jej videti ga, ali je ime nevidljivo, jer je samo ono tajna nevidljivog, što dolazi do ušiju koje su ga pune, jer se Očevo ime ne izgovara. Ali, otkriva se u Sinu. Zato je to ime uzvišeno. Ko će onda biti u stanju da izgovori njegovo ime, uzvišeno ime, izuzev njega samog, koji ime i nosi, i sinova toga imena, u kojima ime Očevo prebiva, a oni sami prebivaju u njegovom imenu“? – Jevanđelje istine.

„Svetlost i tama, život i smrt, desno i levo, braća su jedno drugom. Nemoguće je razdvojiti ih. Zato, niti su dobri, niti su zli, niti je život život, niti je smrt smrt. Zato će se svi rastvoriti u svojim izvorima. Ali, oni koji su uzvišeni iznad sveta su nerastvorivi i večni. “ – Jevanđelje po Filipu.

„Apostoli koji behu pre nas, zvali su ga ovako: „Isus Nazarećanin, Mesija, to jest, Isus Nazarećanin, Hrist.“ Poslednje ime je Hrist, prvo je Isus, srednje je Nazarećanin. Mesija ima dva značenja: Hrist i izmeren. Isus je na hebrejskom iskupljenje. Nazara je istina. Nazarećanin je otuda istina. Hrist je bio izmeren. Nazarećanin i Isus bili su izmereni. “ – Jevanđelje po Filipu

„Sofija koju zovu jalova, majka je anđela i družbenica Spasiteljeva. Spasitelj je voleo Mariju Magdalenu više nego učenike. I ljubio je često njene usne. Ostali učenici behu ljubomorni na nju. Upitali su ga i rekli: „Zašto više voliš nju nego sve nas?“ Spasitelj im odgovori i reče: „Zašto ne volim vas kao nju?“ – Jevanđelje po Filipu.

„Slep čovek i onaj koji vidi se ne razlikuju kada su u tami. Kada dođe svetlost, tada će onaj koji vidi ugledati, a onaj ko je slep ostaće u tami “ – Jevanđelje po Filipu.

„Oni koji kažu da ljudi prvo umiru a potom ustaju, greše. Ako prvo ne prime vaskrsenje dok su živi, neće primiti ništa kada umru. Tako govore i o krštenju: Veliko je krštenje, jer ako ga prime, živeče.“ – Jevanđelje po Filipu.

„Filip apostol je rekao. Josif drvodelja je zasadio vrt, jer mu je bilo potrebno drvo za njegov zanat. Od drveća koje je zasadio, on je napravio krst. I njegovo seme je visilo na onome što je zasadio. Njegovo seme je bio Isus, ali biljka koja je iznikla beše krst.“ – Jevanđelje po Filipu.

„Ali, drvo život aje usred raja i maslinovo drvo od koga je poteklo pomazanje. Pomoću njega je došlo vaskrsenje.“ – Jevanđelja po Filipu.

„Postoji lepota nad lepotama. Postoji moć nad moćima. Zato su nam otkrivene i savršene istine. Otkriveno nam je i sveto nad svetim, i ložnica nsa je pozvala k sebi. Dok je ona skrivena, zlo je osujećeno, ali nije odvojeno od semena Svetoga Duha. Oni su robovi poročnosti. Ali, kada je otkrivena, tada će se savršena svetlost izliti na sve, i svi koji budu njome obasjani primiće pomazanje.“ – Jevanđelje po Filipu.

Miroslav Humski – nova knjiga