Uglavnom služi da odbacimo lažnog sebe i posvetimo se svemu što volimo. Sve tada izgleda strašno, ali je put koji je morao da se desi.
Toliko puta sam čitala savete na datu temu, da više nisam sigurna jesu li svakome pomogli. Nisu sva psihička raspadanja ista. Postoje i ona koja više liče na depresiju ili mračnu noć duše. Uglavnom se mnogi slažu kada je u pitanju par stavki, a naročito je fascinantna ona o povezanosti sa samim sobom.
Kada se osećamo slomljeno i prazno, valjda je potrebno prvo prihvatiti to stanje. Otprilike je isto kao vreme ili pojave u prirodi. Kiša će padati dok se ne ispada dovoljno, vetar će duvati dok mu je to potrebno, poplave će trajati dok se voda sama ne povuče…Noć neće prestati pre jutarnjih časova.
Povezivanje sa sobom – pružanje podrške sebi
1. Prihvatiti trenutno osećanje, čekati da prođe. Kada shvatimo prolaznost, onda u nećemo više toliko značaja dati.
2. Pronaći ili stvoriti svoje mirne trenutke gde možemo istražiti šta se to dešava u nama.
3. Kažu da je vođenje dnevnika dobro. Verovatno se tako oslobađamo emocija koje nas pritiskaju i ugrožavaju. Kada zapisujemo svoje osećaje, onda ih se i oslobađamo, bar jednim delom. Kroz pisanje razumemo sebe.
4. Dobro je razgovarati sa bliskim osobama, tražiti podršku tako što će nas jednostavno saslušati.
5. Vežbanje, sport, čitanje, molitva. Čitanje i afirmacija moglo bi u nekim slučajevima pomoći.
6. Ako ništa – odlazak psihologu trebao bi da urodi plodom.
Mračna noć duše
Pojam koji se uglavnom pominje u duhovnosti i misticizmu. To je najteži deo u životu pojedinca koji doživljava i najteži duhovni period. Mračna noć duše je duboka duhovna kriza, osećaj gubitka smisla, unutražnja praznina i tuga. Osoba se oseća udaljenom od Boga i svog duhovnog puta, napuštena od svega u životu, bez trunke radosti. Celo biće je prožeto unutrašnjim konfliktima, sumnjama u sve oko sebe, izloženo traumama.
U isto vreme, ova faza može biti deo procesa duhovnog rasta i transformacije, gde preispitujemo svoja uverenja i vrednosti, kako bi na dubljem nivou razumeli svoje mesto u ovom svetu. Uglavnom podseća na agoniju koju je Isus prolazio u sedmici raspeća i vaskrsnuća. Ako razumemo smisao svega i pronađemo pravog sebe, ova strašna faza biće nam most ili odskočna daska do istinske sreće.