Nijedna poznata legenda ili mit nisu nastali zabave radi. Neko ih je izmislio kao pokriće za stvarnost koju nije mogao da objasni. Stvarnost koja neće biti prihvaćena. To se danas zove „fikcija“. A kod nas, Marko Kraljević je fikcija, mit i legenda.
U davnim vremenima sve je moralo biti drugačije. Pisac je postojao i njegovo znanje ili pretpostavke, koje nisu dostojne trenutne situacije ili istorije. Ali su postojale ličnosti koje treba uzdizati kroz te priče i sve će biti u redu. Međutim, te priče bile su tuđe.
I tako su nastale legende i mitovi, preteča fikcijama. Kada se pogleda njihova senka koju bacaju, kao tamni odraz, postavi se mnogo pitanja. I treba biti „van razuma“ kako bi se došlo do nekih pretpostavki ili možda istine.
Kraljević Marko
Srpska istorija – niko nikada nije siguran šta je to, odakle počinje i šta se tu zaista dešavalo. I pre Nemanjića i posle njih. Što više nejasnoće, to je više sumnji. I sve što je nenormalno i nelogično, to je znak da je neko namerno pogrešio. Da bi ostavio poruku između redova, ispod slojeva.
Istorija kaže da se „junak“ rodio kao Marko Mrnjavčević , oko 1335. godine. Krunisan 1370. ili 1371. Vladao na teritoriji Zapadne Makedonije, u Prilepu, ali bez uticaja na srpske velikaše koji ga nisu priznali za vladara. Ženjen sa Jelenom, koja ga je, navodno varala, pa za tim on nju varao sa Teodorom Branković. Da bi vratio svoju suprugu, morao je ljubavnicu Teodoru poslati Jeleninom ocu, Radoslavu Hlapenu. Ostavio je neke svoje zadužbine u Makedoniji, poginuo u Rovinama, 1395. Legenda ili istina, da se borio sa Despotom Stefanom Lazarevićem, rame uz rame. To junaštvo kao da je uzdiglo Marka koji je u istoriji bio slab vladar, skandalozan kada su žene u pitanju. I to ne može biti razlog da neko napiše epske junačke pesme o njemu kao o Marku Kraljeviću.
Marko i Ravijojla
Ravijojla – Ravi je učitelj na Hebrejskom
Ako je postojala, sigurno je bila u pitanju snažna ličnost, „veštica“, magijašica, travarka, alhemičarka. Tajanstvena žena sa kojom je imao prisan odnos, i dobar i loš. Nisu mogli jedno bez drugoga, nešto ih je vezivalo.
Živela na planini Miroč. Planina je opevana kao mitološko mesto, dom vile i bašta bilja koje leči i oživljava mrtve. Preko 1300 vrsta lekovitog bilja postoji na Miroču. Rimljani su je zvali „Unum“ – jedna jedina. U njihovo vreme tamo je postojalo lečilište.
Figura jedne žene je na oba grba Mrnjavčevića. Jedan prikaz ne uklapa se u njihovo vreme, nedoličan. Drugi prikaz je samo lik poput princeze ili kraljice. Postoje mišljenja da je to Ravijojla. Prosto je nemoguće da jedna kraljevska loza ima izmišljenu vilu na grbu. Ovi prikazi na grbu nemaju veze sa Ravijojlom. Epske pesme nisu pisane za njihovog života.
Koroglaš
Stara crkvica u selu Miloševo, u blizini Negotina. Pretpostavlja se da je zadužbina kralja Milutina početkom 14. veka.
Legenda postoji i beleži nikako bezazlene stvari. Govori se da je Marko ranjen na Rovinama i tako preplivao Dunav na konju Šarcu. Tamo je umro u blizini crkve Koroglaš i zakopan. Sa njim je zakopana i mapa do „blaga“. Mapu mu je dala Ravijojla. Sve je to iscrtano na goveđoj koži sa simbolima vučje njuške, a kojom su bile obeležene šume u okolini Miloševa, pravougaonicima koji su znaci zdanja i kružićima koji predstavljaju grobove.
Kada sam pisala knjigu Elez, pre 10 godina, glavni cilj bili su Mileševac i Mileševo. Tražila sam i treći sličan naziv. To me je dovelo do crkvice koja zaista izgleda kao čuvar nečega. Meni ovo ne deluje kao mesto za molitvu.
https://viewer.joomag.com/e-book-slavica-mijatovi%C4%87-elez/0463717001426228072
Ko je Kraljević Marko
Postoji pesma o Marku gde on odlazi na svadbu Sibinjanin Janku, a ta istorijska ličnost je Janjoš Hunjadi. Za njega je zapisano da se rodio možda 1387. a možda i 1407. Što znači da nije mogao da druži sa Markom, vremenski nije moguće. Janjoš je vojnu karijeru započeo u službi Despota Stefana Lazarevića. Po legendi, on je sin Stefanov,vanbračni. A s obzirom da „ne znaju“ u kom veku se rodio, još više zvuči da je legenda tačna. Odogovaralo bi 1407. Despotu je tada bilo 30 godina.
Kraljević nije prezime već titula. A jaku titulu u to vreme imao je Stefan Lazarević.
Opevani srpski junak, misteriozan, nadljuske snage i pun tajni. Takav je samo jedan mogao biti. A da se ne zapiše sve jer ne može istorija kod nas da kaže sve.
„Kraljević Marko“ je Stefan Lazarević. Sakrili su ga iza slabašnog vladara, da se ne posumnja nikada. Za Stefana se vezuju priča da je na svome dvoru imao mnoge učitelje, od astrologa i alhemičara do književnika. Nikada nismo saznali sve njegove tajne. Za njega je zapisano da je gromada od čoveka, da su ga zvali Stefan Visoki, veliki, strašni borac u bitkama. Samo on je mogao imati mapu do nečega. I on je sigurno mogao poznavati ženu koja je poput opisane Ravijojle.
Stefan je mogao znati šta su njegovi preci po majci, Nemanjići, učinili za istoriju. Neka dva veka unazad zamaglili su sve oko sebe, osigurali svoju priču kroz vekove, kroz 1000 godina. A to je odraz tuđe priče.
https://slavicamijatovicpisac.rs/simboli-ljiljana-i-legende-o-merovinzima-i-nemanjicima/
Nastavak sledi…
Povratna veza/Povratni ping