Otišla je tamo gde je oduvek osećala povezanost sa Bogom. U selu Gorovič, postoji zadužbina Despota Stefana Lazarevića. Pozvala je braću da ovde razgovaraju. I možda se urazume i pomire.
„Ovih dana imam krajnje povećanu pažnju, i to se desilo neočekivano. Mislim da je ovo čarobno vreme probudilo taj osećaj, kada mislim da čujem i pokretanje najmanje travčice, osećam leptirova krila, osećam čestice u vazduhu…Jednostavno, primećujem svu lepotu sadašnjeg trenutka. Kao da sam tek od malo pre ovde na planeti, kao da sam na pozorišnoj sceni. Nikada gušći oblaci sa toliko detalja i crteža, nikada lepši zalasci sunca i raskošne boje u prirodi. Jaka žuta i naranđžasta, ružičasta i zelena po krošnjama. Sredina je oktobra, svi smo u majicama jer još kao da je leto. Ali je neobično. Nešto se u vazduhu oseća, ne mogu da objasnim šta je to. Biće mi žao kada prođe. Upijam svaki trenutak, zapisujem, udišem… „
„Došla sam sa Marijom u Gorovič, vozila sam je u njenim naranđžastim kolicima, obukla sam joj zelenu haljinicu od somota. Poklon od komšinice, vrlo slatko joj stoji. Bila je to lepa šetnjica, usput smo srele puno poznatih meštana, i svakome je znala da se nasmeši. Nemam problem sa njom kada su u pitanju ljudi, biće društvena. A životinjama se još više obraduje. Vrišti od sreće na svaku kucu i macu. Kada se umorila od šetnje, došlo je vreme za ručak i spavanje. Ostavila sam je u punoj kući familije, da spava pokraj Luke koji je posmatra sa uživanjem.“
„I ponovo sam izašla napolje, na moje omiljeno mesto, ovde gde sam i kao dete dolazila. Moje mesto mira, mesto gde se povezujem sa svojom dušom, između zidova koji su ostaci nekada veličanstvenog hrama. Ovo je selo Gorovič i u njemu je ostatak zadužbine Despota Stefana Lazarevića. Zapušten, upola srušen, ponosan, jedinstven. Nikome nikada nisam rekla da je ovo za mene svetilište veće od bilo koje crkve, da mi se duh budio pored ovih zidova, da sam ovde dodirnula postojanje. U sledećem broju, opisaću vam istoriju i značaj hrama. Barem ono što zvanično o njemu piše.“
Sedela je Kristina i zapisivala svoje lepe misle za članak u časopisu Lepša strana. Nije navela i ono što iščekuje, što je postalo njena misija. Još malo, pojaviće se blizanci, na poziv sestre koja će pokušati ovde da ih pomiri. Da ih navede na duševno isceljenje. Niko ne zna da će Filip doći. Niko osim Petra koji nije mogao da odbije Kristinin poziv. Mrzovoljan i dalje, ipak je osećao veliku naklonost prema njoj. Divio se hrabrosti i mudrosti kojima je zračila i pokazala svojim životom. I bilo mu je poznato koliko voli ovu prastaru crkvu.
Kada ju je ugledao kako sedi u samoj unutrašnjosti hrama, na kamenu i posmatra leptira koji je sleteo na cvet, duša mu se rastopila poput sveće. Gledao je odraslu ženu sa duhom devojčice i ranu hrišćanku. Kao da nije imala veze sa današnjim svetom. Kristina ga je spazila i primetila taj pogled, kada je brat posmatra sa smeškom koji ne može videti svako.
“ Lepši si do se smeješ. Šta si rekao ostalima, gde ideš?““Zvala si me da prošetamo nasamo, radi tvog pisanja. To sam rekao.“ – odgovorio je nervozno i pogledao oko sebe. Očekivao je Filipa.
„Verujem da lepšeg sveštenika nema Srbija. “ – iskreno mu je rekla i pokazala mesto na kamenu , da sedne pored nje. On se zasmejao i seo bez prigovora.“ Ali, brate, malo se smeješ. Imaš sve u životu i nešto ti je ukinulo osmeh na licu. Čemu tolika ozbiljnost?“
„Ne znam, valjda sam takav od kada se desilo ovo s Filipom.“
„Slutiš li zašto smo ovde?“
“ Pa, nisam siguran. Valjda je ovo tvoje omiljeno mesto, čudna devojčice.“
„Hoću da se prisetiš pesme Slovo ljubve. Da je vlasnik ove zadužbine napisao te stihove onda kada je bilo prekasno. Brat ga je izdao, otišao, stradao…I ostala je patnja. „
„Poznaje li Filip tu istoriju i pesmu?“
„Naravno. Filip i nešto drugo poznaje , ali ni tebi nije nepoznato. Naš Stefan je taman bio i Petar i Filip. Pogledaj crteže na stubovima sunce oko krsta, sunce u krstu, sve te linije i crteži…“
„Ne slažem se sa tobom, ako misliš da su nekakvi gnostički simboli.“
„Jesu, Petre, jer ih možda više nigde u ovoj zemlji nećemo naći. Svi znamo da je Stefan veoma složena i tajanstvena ličnost. Ja sam čitala da je voleo i proučavao mnoge nauke. I alhemiju i astrologiju, i da onaj zmaj na njegovom grbu može biti samo Uoroboros. A to nije nimalo bezazleno. Naš veliki vladar, imao je i šire vidike. Ovo je pravoslavni hram sa crtežima zbog kojih je i zapušten. „
„Preteruješ“.
„Ne, živa je istina. Ovde osećam da postoji lestvica do neba. „
Zaćutali su na kratko i videli visoku priliku prelepog muškarca koji se približavao. Ni on se nije smejao. Dok je brisao znoj sa čela, pokušavao je da mu se pogled ne sretne sa bratovim . Nije mu to uspevalo jer ih je voleo najviše na svetu. https://slavicamijatovicpisac.rs/blizanci-prica-u-nastavcima/