Rođeni na isti dan, Petar i Filip imali su suprotnosti koje se dopunjavaju i dosta sličnosti. Zatim su odrasli i jedan je postao pravoslavni sveštenik, drugi umetnik. I taj umetnik više nije želeo pripadnost crkvi. Sada je sestra, Kristina, pronašla mudrosti da pomiri braću koja su podlegla verskim suprotnostima.

KO GOD JE SPOZNAO OVAJ SVET
PRONAŠAO JE TELO, A KO GOD JE
PRONAŠAO TELO, NJEGA OVAJ SVET
NIJE DOSTOJAN.
( JEVANĐELJE PO TOMI)

Oktobar 2023.

Mesto nam je tamo gde je ljubav. Tamo gde ćemo delati iz ljubavi, gde ćemo ignorisati ono što nije izazvalo sreću. Kada si tamo gde je ljubav, onda spoznaš i taj fenomen koji nosi ime “sreća”. U pravoj sreći vidiš ko si. Tvoje originalne odluke donose ispravna rešenja.

Biće ovo dobar uvod u sutrašnji članak. – zaključila je Kristina.

Časopis Lepša strana bavi se isključivo lepim temama. Izlazi jednom sedmično i uglavnom ga čita ženska populacija.

Kristina je radila od kuće, sedmično jedan tekst i radila je za njih marketing na društvenim mrežama. Idealno za ženu koja ima šestomesečnu bebu, Mariju. Nije radila samo za Lepšu stranu, već i za mnoge druge klijente. Posao od kuće pretvorio se u dnevnu i noćnu smenu, pomešan sa obavezama prema Mariji.

Imala je cilj pred sobom – pokrenuti digitalnu agenciju, kada dete bude dovoljno odraslo za obdanište. Dotle će biti ušuškana u ovoj lepoj kući koju je jednostavno dobila od Marijinog oca. Nisu bili u braku, nije mogao da podnese obaveze. Ne može se reći da nije želeo dete već nije znao šta će sa njim. Prepisao je Kristini kuću, nasleđenu od majčinih roditelja i tako sprao sa sebe grižu savesti. Jednostavno je otišao.

Bio bi to težak period za Kristinu da ga je zaista volela. On se desio kao trenutna zaljubljenost koja je prošla. Sada je tu bila Marija , maslinasto zelenih očiju i sa loknicama boje lešnika.

Zbog te ljubavi, zbog posla koji voli, zbog samostalnosti, osećala se kao tek rođena . U trideset petoj bila je kompletna ličnost, prvi put u životu. Nameravala je da još mnogo toga nauči i svaki novi dan predstavljao je zadovoljstvo. U takav način života nisu verovali roditelji, pa ni sve drugarice ili rođaci. Od malena je slušala priče da se čovek mora mnogo mučiti da bi nešto stekao. Niko nije razumeo da ona vrlo često provodi noći radeći reklame i kampanje za firme koje su itekako zahtevne.

Razlika između nje i drugih bila je u tome što je sama sebi bila poslodavac. Postojale su godine u njenoj prošlosti kada je radila u nečemu što se može porediti sa robovlasništvom i nije nameravala da se vrati u taj pakao na zemlji. Radnici u Srbiji, to su iscrpljeni ljudi, isisane energije i večito premoreni. Nije želela da gaji dete u takvoj tami. https://www.facebook.com/maj1823

Završila je nekoliko edukacija, namučila se kao početnik da stekne praksu i privuče klijente. U svemu tome dogodila se nesmotrena veza sa Branislavom, ali nije se pokajala što je zadržala dete. Sve dotle je planirala da se odseli iz Topole, sada joj se svideo taj mir. Prigradsko naselje i prijatni susedi, malo dvorište koje je ispunila ružama – sve to je uticalo da zavoli mesto gde živi.

Iz roditeljske kuće je otišla još pre deset godina, zbog neslaganja ostalih ukućana. Bili su petočlana porodica, u selu Gorovič. Otac je nekada bio učitelj, veliki prijatelj svoj deci koju poznaje, i veoma pobožan čovek. Imali su vinograd i njivu, živelo se solidno. Kristina se rado sećala lepih nedelja kada su svih petoro odlazili u crkvu, zatim kod rođaka ili prijatelja, bilo gde. Leti se išlo na more ili planinu, ali su svo troje dece morali da pomažu u vinogradu i održavanju dvorišta. Majka je bila uvek vesela i pozitivna žena, nikada je nisu čuli da se žali. Sve u svemu, porodica Jovanović imala je idealan život, sve dok momci nisu odrasli, Kristinina braća, Petar i Filip.

I to blizanci, nerazdvojni od rođenja pa do devetnaeste godine. Petar je upisao Bogosloviju, Filip Likovnu akademiju. Petar se vratio kući, oženio se i postao sveštenik u Topoli. Dobio je sina. Sve po redu i kako bi se pitali roditelji. Filip je postao slikar, za svoju sestru savršenstvo jer su mu dela bila kao iz doba Renesanse. Bili su ponosni i roditelji, Milica i Pavle. Zajedno sa Kristinom posetili su prvu Filipovu izložbu u Beogradu. Mada se Pavlu nije mnogo toga svidelo na tim umetničkim delima, ipak je priznao da mu je sin izuzetno talentovan. Ali, pojavljuju se opasni problemi – verske suprotnosti.

Tada je braći bilo dvadeset osam godina, Kristini trideset. Već je pet godina živela samostalno, trudeći se da što više dolazi u selo kada je potrebna pomoć u radovima. Kada se Petar oženio, tu je bila predivna Jelena i zauzela je njeno mesto u mnogo čemu. Kristini to nije smetalo, i bilo joj je lakše ako će manje da dolazi. Zatim se dogodila neviđena razlika među braćom koji su se nekada dopunjavala. Bila je to verska razlika. Nešto veoma kobno što zadesi ljude i odatle se teško povrate. Suprotnost u veri, umesto prihvatanja.

https://slavicamijatovicpisac.rs/books/